ЛИРСКО ВЕЧЕ 7.5.2014
„Одлази циркус из нашег малог града“ –
Одлази још једна генерација матураната из нашег дома. Ово лирско вече било је посвећено њима било да су били испред или иза микрофона. Зато је било посебно. Одлазе ученици због којих је лирско вече управо ове 4 године постало нешто што се воли и чему присуствује трећина дома… и све више студената.
Зато се највише певало и причало о растанку који нежељен стиже.
А растаје се једно другарство које је некима било много више – највише – њихова срећна породица.
Растаје се једна љубави, која није макла даље од пријатељства и зато је велика, чиста и лепа. И зато ће је обоје понети као најлепши поклон из младости – нешто што многи, многи неће никад имати. .
Синоћ смо због њих плакали, јер овде је у реду да се плаче. Сви…. само једни гласно, други у себи.
Синоћ смо сви били храбри. Храброст је кад се воли….воли друг, девојка, домовина…..
Храброст је кад се пред свима каже;
„ Другови ја вас волим,“
„Јована ја те волим“,
„Доме ја те волим“,
„Србијо, ја те волим“.
Зато су сви су били без маске, искрени и рањиви. И то показали свако другачије, на свој начин.
„Одлази циркус из нашег града“, али остаје у нашем срцу. Срце млађих ученика који остају, чуваће их као драгоцену успомену, баш онако као што је велики Достојевски рекао : „Знајте да нема ништа узвишеније, моћније, здравије и корисније у каснијем животу од понеке лепе успомене а посебно из младости.
Ако човек у животу понесе пуно таквих успомена , онда је спасен за цео живот. Можда ће га баш та успомена спречити да учини какво зло”
Остаће у срцу оних старијих, и то на месту где се чувају и многи претходни драги ученици који су кренули у свој свет јачи, снажнији и мудрији; који су одлазили из ове Куће младих да граде своје нове породице по узору на ову. ……
И зато, за крај хајде да будемо радосни, јер како рече наш друг Хаџић: „кад се рађамо плачемо јер се рађамо сами без Породице и Другара а кад одлазимо радосни смо, јер смо их познавали и живели с њима”.
