Приближава се Нова 2014.год. време је за нови маскенбал – 6. или чак 8. мада то није најважније, добро је да прелази у традицију и добро је кад знате на кога и за шта можете да се ослоните. Васпитна служба има добар подмладак тако да је Јелена ове године преузела на себе и своје музичаре све што се тиче организације маскенбала, а остали ће се прикључити по потреби.
Јелена и ДК седе у холу: – Хоћеш ли и ове године да се маскираш? – Јелена пита ДК. – Не бих овога пута. Љута сам на неке ученике, а и доста је било, нема више потребе. Доста сам се ја играла, не треба претеривати. А ти? – Па не бих ни ја – каже Јелена, а онда пита ученике који седе поред: – Пејићу хоћеш ли ти да се маскираш? – Хоћу ако нађем црвене гаћице? – Шта ће ти то? – Имам плаве хеланке и плави дукс, столњак ћу да узмем за огртач, само ми недостју црвене гаћице па да се маскирам у „Супрмена“. – полуозбиљно ће Пејић. – Супер идеја – каже ДК., а Јелена додаје: И Никола има супер идеју. Кажи Никола. – Ја сам хтео да будем Олива, имам дугу белу мајицу, лако ћу да нађем црну сукњу и перику, али ми требају Баџа и Попај. Не могу сам. – Баш добро. Баш личиш на Оливу, висок си и мршав, али је одлично кад можеш на свој рачун да се нашалиш. Питај Марка Богдановића, он има највеће мишиће, да буде Баџа. Нађи неку девојчицу да буде Попај. – Ево долази Мита. Мито, јеси ли се пријавио за маскенбал? – Какав маскенбал. Није ми ни до чега. Много сам забрљао у школи, могу и да ме избаце. – Није ваљда толико страшно? Шта си радио? – Јесте. Не могу да кажем, срамота ме. – Ето, кад видим да ти је криво и да си схватио да си погрешио, ја те не бих избацила. „Сазнање о грешци је довољна казна“- каже ДК. – Не бих те ни ја избацила. Добар си ти дечко.- додаје Јелена. – Јесам, али ме повело одељење. Најгори смо у школи. – Да то је оно „у друштву се и калуђери жене“, а шта ти каже мајка и сестра. – Јој не питајте: мајка каже, „зар сам те тако васпитала“- а сестри нисам ни смео да јавим, од ње ме више срамота. Волим ову школу и дом, а сад ми је све то угрожено. – забринуто ће Мита, спреман да поднесе сваку казну. – Е Мито, Мито, ваљда си извукао поуку?
Дан маскенбала се ближи, ученици се пријављују, музичка секција вредно проба песме, Ана радо прихвата улогу водитеља, тако да све тече у најбољем реду. И награде је васпитачица Данијела обезбедила: 6 пакетића за победнике по 3 у мушкој и женској конкуренцији. Среда око 19:00 На послу су Лидија, Драгана Игњатовић, Горан, Туовић и ДК. Јелена долази на посао, журно улази у канцеларију; у руци јој папир у боји: – Хоћеш да иштампаш оне „сећањице“, да имају за успомену? – Наравно. Како си се добро сетила па си сама купила папир у боји. – каже јој ДК. На пола штампања сећањица, штампач престаје да ради. Не даје знаке живота. – Јооој, неее – Јелена ће забринуто. – Ма не брини. Осећам да му није ништа. Сад ћемо да позовемо Туовића, он га познаје у душу. Очас посла ће га поправити – теши је ДК. И стварно, мало касније штампач опет ради, све сећањице су иштампане; Драгана Игњатовић одлази на спратове да анимира ученике, зна да им треба охрабрења. Да ње и Данета није било прошле године не би било пола учесника на маскенбалу. Шоми долази из школе око 19:30, док слатко једе пљескавицу, ДК га пита да ли учествује. – Наравно. – Па кад ћеш да се спремиш? Шта ћеш да будеш? – Ма опуштено, све сам организовао. Бићу црнац: имам црне чарапе, црне хеланке ми дале девојчице, црвену сукњу сам донео од куће, црну ролку треба да ми донесу…. Само не знам чиме да намажем лице? – Шта? Бићеш црнац, а не знаш чиме да се намажеш? – Снаћи ћу се већ. Само да вечерам и идем на 3. спрат, тамо ће девојчице већ нешто да ми нађу. У задњи час пријављује се Милош Јовановић – биће „девојчица“, у трпезарији вечера Мита. Каже нам радосну вест да је добио укор директора и да остаје и у школи и у дому; у канцеларији ДК и Јелена секу зелени папир за гласање како би избегле убацивање не регуларних листића. До почетка маскенбала остало још мало: „Да ли је дошла професорка Данијела?“ – пита Милош из 100. „Кренула“. Мало касније опет исто питање. „Стиже. Ма шта сте навалили? Шта ће вам она?- пита се ДК, а Јелена се смешка – „не може Милош да се маскира док му не донесе црну ролку “. Коначно стиже и Данијела (иако је радила прошлу ноћ и није спавала) и пакетићи и црна ролка за Шомија. Вечера је завршена и трпезарија може да се преуреди за маскенбал – Јелена поносно јавља: „Много смо добри. Све смо расклонили за 10мин. Све је спремно.“ Прва силази водитељка Ана као „Покахонтас“, а онда и Јевта „Естрадна звезда“, са штиклама од 12цм и сукњом од 10цм. „Држите га, да не сломи ноге“ – виче ДК – како ће да игра фудбал – а Јевта самоуверено (као на штулама) корача – не треба – одбија помоћ, али за сваки случај се придржава за зид. Сви прилазе да га сликају. „Бежите од тог ВЦ-а „ – виче им Јелена“ – нађите боље место за сликање“ – „Јоој, оде ми чарапа“ – кука Јевта. Долази и Драгана И. са спратова па ће одушевљена: „Много су добри ове године. Само да их видите. Изненадићете се.“ Неки ученици не могу да се препознају – „Како си лепа“ – кажу Јовани, „Аууу, ко је ово? Како си црн“ „Ха, ха афричка шљива“ – смеје се професор Горан Милошевој масци. „О имамо и „затвореника и милиционера“ – Ивону и Сашку, па „пећинске људе“- Миру Пејић, Сању Цвијетић, и Ану Бошковић- (зато дому недостају сваке године на раздужењу чаршави, мада оне кажу да су чаршафе донеле од куће),, а ово мора да је нова „девојчица“ у дому – Душан Станојевић (који се маскирао само да маскенбал успе), „принцеза“ Јована Ђорђевић, надамо се да „тигрица“ Милица Ђорђевић неће да поједе „ирваса“ – Катарина Миладиновић, дошао је и представник наших драгих „рудара“ – Марија Вучковић да се мало забави, ту је и „Ананди“ – Жаклина Ристић, па „Пипи дуга чарапа“ (у страшно познатим бермудама) – Анђела Ћирковић, онда „Штрумфета“ – Катарина Димитријевић и „Штрумф“ – Стефан Томић. Један ученик не може да се препозна – умотан је у ВЦ папир као мумија ( замислите папир није домски, већ га је Урош Илић купио), ту је и Милошевић Вељко –“Мајкл Мајерс”, Думи – Ajs Nigrutin и још Миљковић Катарина и неколико маскираних студената. Стиже и васпитачица Ирена на припомогне, али код оваквих активности никад није било проблема (евентуални проблеми су долазили са стране, зато врата дома морају брзо да се закључају). Хол је пун маскираним ученицима, једни су стидљиви, други слободни, однекуд долазе и „весели“ (највероватније из „Алфе“)- једни су навикли да буду у центру пажње, то су они старији које је дом начинио самосталнијим, други се опет боље осећају са стране као публика, а сви опет тако потребни једни другима да направе ону атмосферу заједништва и да се осети она тако лепа, снажна енергија коју само ова Кућа има… Сви хоће да се сликају са маскираним ученицима, а у фотографисању највише ужива васпитач Горан. Пре представљања такмичара, додела диплома најбољим на недавно одржаном турниру у малом фудбалу. Светла се гасе и на сцену ступају музичари: Дуле, Борис, Оги, Пејић и нова певачица Сара Пенсић. И они су маскирани: као група „КISS“. Почиње и гласање; ученици се по мраку пробијају до гласачких листића. Док се пребројавају гласови, васпитачица Лидија исписује сећањице за сваког учесника. Гласови различити, свако има свог, свако је неком драг, а онда један по један листић и 20-так листића исписаних истим рукописом за исти број. Хмммм, сваки пут тако, увек неко навија за свог „друга, девојку или…..“ па хоће мало да „припомогне“ да тај победи, а можда се и само шале – младост је то. Увек је тако…. навикли васпитачи већ на те ситуације „што бар не промене рукопис? Ха ха“- смеју се васпитачице, док одвајају на страну те листиће. Пре проглашења још једно изненађење за све ученике – неколико снимака ученика из свакодневног живота у дому, то обично креће овако – ученици хоће да сниме оно што раде, а што иначе не би требало да се ради – како краду кифлице, васпитачица Јелена им каже да се то не ради у дому и да сниме оно што треба да се ради (како се понашати у учионици, на степеништу, у слободно време) а онда се нађу на пола пута – снимиће и како не треба и како треба да се понаша, а уместо кифлица снимиће јабуке, јер крађа јабука и није нека крађа пошто су јабуке здраве. Али авај око 22:00 кад је почело снимање у дому нема ни кифлица, а ни јабука. Али јабука има код Неце и тако настаје „Повратак отписаних“ (потражите снимак од Неце). Тешко је само почети, покренути ученике, а после се идеја на идеју надовезује и до изражаја долазе таленти ученика четврте и треће године – оних које знају сви. Имамо тако добре глумце да су сви док су гледали ове клипове смејали до суза. А онда додела сећањица сваком учеснику и проглашење победника – маски које су се највише свиделе већини. Трећу годину за редом Јована Вучковић као „Клеопатра“ – осваја прво место, а код дечака „Афричка шљива“ и Милош Стојадиновић. Код првих места није било дилеме, док су код осталих одлучиле нијансе. Јевта је други, а Милош Јовановић трећи. Код девојчица друге су Ивона и Сашка, а трећа „Вештица“ Кристина Топаловић. И Комси је ту. Пре две године је изашао из дома, али му је душа овде остала. Долази кад год се нешто овако забавно догађа. Једини он је писао изјаву пошто је изашао из дома – није се пријавио, а хтео да ноћи у дому, па се сакрио у ормару. Цимерима било смешно па га пријавили дежурној васпитачици, а она шта ће, морала да им подели изјаве. Тако је то остало да се препричава. Комси дуго због срамоте није смео да дође. Сад је опет ту на општу радост, али у дому више не сме да спава – ни са дозволом – ваљда се плаши „да не буде избачен“. „Африканац“ задовољан својом победом шета холом: „Милоше, како ћеш скинути ту боју?“- пита га васпитачица „Не знам. Знате ли можда Ви да ми кажете?“ „Штааа, намазао си се, а не знаш ни да ли то може да се скине! Ако ноћас не стигнеш да скинеш ту црну боју, како ћеш сутра у школу?“ „ Ха, ха , имаћу оправдан разлог да не одем. Ма скинуће се, а за школу не бринем, све оцене су ми закључене.“ Јелена и Данијела припремиле за музичку секцију чоколаде. Треба их похвалити. Заслужили су. Могу бити и овакви и онакви, али оно што је сигурно никад вас неће изневерити кад је музика у питању. Ваљда зато што је много воле. Наставак маскенбала прати музика са компјутера, а у 00:00 пушта се не заобилазно влашко коло, да се сви добро изморе и лепо спавају. Ирена и Лидија иду у обилазак спратова, а ДК и Јелена са ученицима остају да среде трпезарију и спакују опрему за свирање. Кад је организација добра и кад су сви на истој страни, кад су и ученици и професори добар тим за тили час све је готово. „Какви смо били?“ – питају музичари. „Као и увек, на висини задатка….само Пејић ме разочарао“ – шали се ДК. „Зашто?“- забринуто ће Јелена, плаши се за свог члана секције. „И Ви сте мене из истог разлога.“- одговара Пејић. „ Ааааа, сад схватам. Није нашао све што му је било потребно за костим“ – смеје се и Јелена. „Е и тако ми остадосмо без „супермена“. Још који минут и Кућа младих ће се потпуно утишати. А сутра ће поново смишљати неке нове догодовштине и играјући се чувати своју младост од свега што им живот спрема. Лаку ноћ.
