Још једно лирско вече за памћење

С поносом можемо да кажемо да су лирске вечери постале обележје наше „Куће младих“ већ 6.годину за редом.
Да ли због озбучења које чланови музичке секције стрпљиво и одговорно постављају сваки пут?
Да ли због водитеља Јоване и Немање који су поред својих радова, нашој вечери својом свечаном, елегантном гардеробом дали посебан печат?
Да ли због неодољивог шарма Огија са песмама Ч. Буковског, који можда не казује стихове на најбољи начин, али због своје непосредности и искрености слушаоце увек нетера да се прво насмеју, а онда да га пажљиво слушају?
Да ли због девојчица треће и друге године које читају своје или текстове својих другарица?
Да ли због девојчица прве године Ане и Жаклине које су наша нова снага и за рецитаторску и драмску секцију?
Да ли због заједничких песама уз звуке Огијеве гитаре, који су овог пута изостали зато што се Огијева гитара распала?
Да ли због наше неорганизованости, што у последњи минут тражимо прво гитару, па онда лап топ са музиком – па кад нам Гоца добровољно уступи свој лт, онда се сетимо да опет немамо све па Немања трчи до собе да донесе звучнике и продужни кабл?
Да ли због Бориса који бира музику?
Да ли због публике која показује све већу културу и слух за лирска осећања, па нам је сала за хип-хоп све мања, а огледала све угроженија од оноликог броја столица?
Или због Јевте који својим дирљиво искреним, зрелим а у исто време тако топлим текстовима о пријатељству и својој љубави према Кући младих и људима у њој – већ други пут мами сјај у очима? ( текст читајте у следећем Домину)
Мислим да је због свега овога и још више.
Поздрав до новог сусрета !!!!